Već pri letimičnom pogledu na geografsku kartu Vojvodine, u njenom južnom delu, pruža se živopisna Fruška gora, između reka Save i Dunava. Sa svojim eko sistemom čini jedinstveni biljnogeografski prostor. Postoje nalazi da je čovek živeo na obroncima Fruške gore čak 50 000 godina pre naše ere. To dokazuju i nalazišta iz praistorije kod Čortanovaca i Sremskih Karlovaca.

I u kasnijoj istoriji značaj Fruške gore nije umanjen jer su stari Rimljani sagradili jedan od svojih najvažnijih gradova baš tu na Fruškoj gori, Sirmium. Danas se na mestu Sirmiuma nalazi grad Sremska Mitrovica. Ime Severna Sveta gora nije slučajno dato, jer na Fruškoj gori se nalazi čak 16 manastira.

Neki od tih manastira potiču čak iz 12. veka. Imena manastira su: Beočin (osnovan krajem 15. veka), Bešenovo (osnovan 1467. godine), Divša (osnovan krajem 15. veka), Grgeteg (osnovan 1471. godine), Jazak (osnovan 1736. godine), Krušedol (osnovan 1509. godine), Kuveždin (osnovan oko 1566. godine), Mala Remeta (osnovan sredinom 16. veka), Novo Hopovo (osnovan polovinom 16. veka), Petkovnica (osnovan polovinom 16. veka), Privina Glava (osnovan krajem 12. veka), Rakovac (osnovan krajem 15. veka), Šišatovac (osnovan početkom 16. veka), Staro Hopovo (osnovan krajem 15. veka), Velika Remeta (osnovan sredinom 16. veka), Ravanica (sredinom 16. veka).

"Govoriti o svom rodnom kraju znači u isti mah: biti pristrasan, biti zaljubljen, biti nežan, biti detinjasto razbarušen i dostojanstven kao himna. Zato mi Vojvođani, kad pokušamo da zenicama kamere bar jednom namignemo za večnost, nalazimo, mozda i nesvesno, takve predele, takve ljude, takve dokaze koji nisu samo gola statistika i bedekarska informacija.
Uvek se tu nađe mnogo našeg srca."
Miroslav Antić