VirtualniGrad.com
 
Manastir Velika Remeta  

Velika Remeta

Manastir Velika Remeta
360° virtualna tura


Na putu Beograd-Novi Sad nalazi se aktiva muški manastir. Veoma je star i građen je još u XV veku. Sa sve četiri strane opkoljen je konacima i ima najviši zvonik u Sremu (38,6 metara). Zub vremena učinio je svoje i manastiru su potrebni majstori.

Kao i kod još nekoliko fruškogorskih manastira narodno predanje je povezalo manastir Velika Remeta sa "sremskim kraljem" Dragutinom koji ga je podigao negde u prvoj polovini XIV veka. No, sve to nije ništa više osim legende tako da se za sada ne zna ko je osnivač ovog manastira niti se zna vreme kada je on podignut. Ipak, sa sigurnošću se može reći da je manastir veoma star i da je sagrađen tokom XV veka. Postoji jedan pisani podatak iz 1509. godine da je izaslanik-kaluđer despotice Angeline Branković (v. napomenu 1) u "Očuvan duhovni portret Evrope" (2), str.5) nazvan "dmitrijevskim", a kako je manastirska crkva posvećena sv. Dimitriju, to bi možda moglo da znači da je dolazio iz manastira Velika Remeta, što bi onda značilo da je manastir već u to doba postojao.

Najviši zvonik

Najviši zvonikPrvi siguran pisani spomen manastira jeste onaj iz jednog turskog dokumenta iz vremena sultana Sulejmana II (1541. i 1543.), kojim se regulišu poreski odnosi manastira prema spahijama i zemaljskim kapetanima. Kasniji turski popis iz 1546. godine jasno navodi da manastir poseduje 4 vinograda, 4 livade, njive i mezru Hašanju. Nakon procene imovine Turci određuju manastiru otkup u visini od 6000 akči, a godišnja davanja na 250 akči. Manastirska crkva je veoma stara i sagrađena je još u XVI veku. Još u opisu iz 1753. godine za nju se navodi da je bila veoma stara, da je bila zidana sa krstoobraznom osnovom u obliku krsta sa dve pevničke i jednom oltarskom apsidom, da je sva od cigala (čak i pod), i da je bila islikana "starim molerajem". No, još u to vreme od "starog moleraja" je malo toga ostalo pošto je sve bilo zakrečeno ili porušeno. Pretpostavlja se da su te freske slikane 1568. godine (ili 1566), a od tada potiče i jedna pisana knjiga (pisana rukom grešnog inoka Vasilija), kao i freska sv. Dimitrija Mirotočivog naslikana na južnom spoljašnjem zidu. Danas je od te freske ostalo vrlo malo sačuvano, ali se još uvek može nazreti kako sveti Dimitrije sedi na prestolu obučen u ratničko odelo dok mu dva anđela pridržavaju krunu.

Kao i drugi manastiri u Fruškoj gori i Velika Remeta nije mogla izbeći Turke koji su ga spalili tokom 1716. godine, a monasi su se razbežali. No, već 1720. godine on je opet aktivan, a u vreme zidanja zvonika (1734) ima osamnaest monaha. Monasi su u više navrata putovali po pomoć u Rusiju (1624, 1628. i 1653.). Godine 1739. u njega su prebegli monasi iz manastira Rakovice. Bilo je to veoma veliko bratstvo od čak 30 članova. Sa druge strane i u manastiru Velika Remeta je živeo veliki broj članova tako da vizitacija iz 1753. godine navodi 17 monaha, 5 đaka, 5 slugu, 13 prnjavoraca. Manastirski konaci opkoljavaju manastir sa sve četiri strane, tako da iz daleka manastir liči na malu tvrđavu iznad koje se visoko izdiže zvonik kao neka osmatračnica. I danas u manastir možete ući samo kroz velika zasvođena vrata. Sva manastirska krila nisu sazidana istovremeno. Najpre je podignut severni deo konaka (1723), a ostale strane tokom 1732-35. godine. Nešto kasnije (1733-35.) podignut je visoki barokni zvonik - rad nemačkih majstora. Upravo je ovaj zvonik ono po čemu je manastir Velika Remeta možda i najinteresantniji. On je nakon zvonika manastira u Krušedolu (podignut 1726. godine) najstariji u Sremu, ali je zato najviši u Sremu sa svojih 38,60 metara. Impozantnost ovog zvonika se može osetiti tek dok ga posmatrate. On zaista jeste moćna građevina, sva od opeke i izuzetno solidno građena. Tu sam čuo podatak da je zvonik podignut bez upotrebe gvozdenih ili drvenih utega ili metalnih prstenova koji bi služili za jačanje njegove stabilnosti. Zvonik ima (zajedno sa prizemnom zonom) čak osam spratova i tek u njegovoj unutrašnjosti postajete svesni njegove snage. Pogled sa njega jeste jedinstven, ali preporučuje se samo onima koji su hrabriji, zbog trošnosti stepenica. U njega je očigledno utrošeno veoma mnogo materijala, mada je zidan rekordno kratko (čak i za sadašnje uslove) - tek dve godine. Na prvom spratu se nalazi jedna mala kapela koja je posvećena sv. Jovanu Preteči. Peti sprat zvonika ima najviše korisnog prostora što se zbog četiri velika prozorska otvora korisno iskoristilo za jedan lep vidikovac. Na šestom spratu su postojali otvori (verovatno predviđeni za časovnike) koji su svojevremeno zazidani.

Neophodne popravke

Do polovine XVIII veka izvedeni su najkrupniji građevinski radovi na manastiru. Kako je manastir (uz mnogo rezerve)Ikonostas izgledao u to doba vidi se na bakroreznoj kompoziciji Zaharija Orfelina pod nazivom Sveti Dimitrije iz 1764. godine gde se u donjem delu prikazuje Velika Remeta. No, sama slika je uglavnom nerealna (tako najstarije istočno krilo konaka iz 1723. godine nije ni ucrtano) i izuzev izgleda zvonika umetnik se nije trudio da bude precizan. Ikonostas je islikan kada i freske u crkvi (1568. godine), ali od njega nije sačuvana nijedna ikona. Od ikona koje su sačuvane najstarije su one iz 1687. godine - rad ruskih majstora. Slikane su na tankom platnu koje je zategnuto preko drveta izravnatog slojem gipsa i presvučenog uljanim lakom koji im daje sjaj. Do sada su sačuvane prestone ikone Bogorodice u priprati (rad Leontija Stefanova), ikona sv. Jovana Preteče (rad zografa Jovana Maksimova) i ikona sv. Nikole (rad Spiridona Grigoreva), Tri Jerarha (rad Tihona Ivanova). Sigurno je da ovi majstori nisu boravili u Velikoj Remeti i tu ih slikali, već da su one bile poklon sa jednog od mnogobrojnih puteva u Rusiju koji su tamo dobili velikoremetski monasi. Pretpostavlja se da je uništene ikone apostola u trećoj zoni slikao Vasilije Romanović. Tokom 1850. godine obnovljen je ikonostas tako da je mnogo toga izmenjeno u odnosu na stari ikonostas. Novi ikonostas ima ukupno 50 ikona u četiri zone (tri reda ikona i ikone u luneti sa krstom). Tokom II svetskog rata ovaj ikonostas je delimično stradao, a ono što se sačuvalo odnešeno je tako da danas manastir ne poseduje više nijednu od tih ikona. Od polovine XIX veka manastir je bio u lošem stanju tako da je 1901. godine detaljno obnovljen. On je u to vreme već i siromašniji tako da u posedu drži tek 656 jutara zemlje, a neposredno pred rat još manje - 512 jutara.

Spoljne freske

Veoma je interesantno to da je manastir i spolja bio islikan, što je sasvim neuobičajeno za to vreme. Od tih fresaka postoji jedino sačuvana još u niši iznad severnih vrata freska Bogorodice sa malim Hristom kako sedi na prestolu i u rukama drži dete koje blagosilja desnom rukom. U gornjem delu su i arhanđeli Mihailo (levo) i Gavrilo (desno). Danas je sve to veoma teško uočiti jer je freska teško oštećena. Na južnoj strani dva su svetitelja u ratničkoj odori. Jedan je sv. Dimitrije (o njemu je već rečeno) i on drži mač, dok je na drugoj fresci prikazan neki nepoznat svetitelj kako drži koplje (danas je na toj fresci teško bilo šta raspoznati).

Freske Tokom II svetskog rata manastir je ne samo opljačkan veći dobrim delom uništen. Kube i krov crkve su srušeni, unutrašnjost upropašćena (freske su premazane), a zapadno krilo konaka sravnjeno sa zemljom dok su ostala pretrpela velika oštećenja. Danas je situacija tek delimično bolja. Spoljašnjost crkve, a naročito visoki zvonik su u lošem stanju i zahtevaju hitnu popravku. Spolja crkva izgleda veoma interesantno sa svojim zidovima od opeke i kamena, jednim ulaznim i pet prozorskih otvora, ali sve je to nagriženo zubom vremena. To se može naročito videti po ukrasima na prozorima koji od nekadašnje lepote danas imaju ostatke. Slična je situacija sa konacima. Manastir je obnavljan u dva navrata, a novo kube i krovnu konstrukciju crkva je dobila 1982. godine. Slava manastira Velika Remeta je Ivanjdan - 7. (24.) jul.

home