BASTION CARA LEOPOLDA I - BASTION OF SZAR LEOPOLD I
Bastion svetog Leopolda, ili austrijskog cara Leopolda I Habzburskog (1657-1705), prvi je objekat izgradjen u sklopu Petrovaradinske tvrdjave. Princ Kroj je 18. oktobra 1692. godine u njemu, po carevom nalogu, pohranio povelju sa odlukom ogradnji Tvrdjave. Tacno mesto gde je povelja zakopana ostalo je do danas nepoznato. Do 1728. godine je ovaj demonstracioni vojni poligon bio potpuno zavrsen.

Ovaj najvisi bastion deluje dominantno, kao najlepsa terasa koja se nadvila nad Dunavom, ovde najsirem u celom njegovom toku. Milan Savic u jednoj pesmi kaze da je to "mali Napuljski zaliv".

home

INOCENTIJEV BASTION - BASTION OF ST. INOCHENTIE
Nazvan je po svetom Inocentiju (kasnije papi Inocentiju II, 1198-1216), koji koji je usrednjem veku dozvolio fratrima iz Francuske dozvolio da na Petrovaradinskoj steni Madjarima sagrade tvrdjavu sa crkvom i kulama. Ovaj bastion je povezan sa Leopoldovim, odnosno Istocnom unutrasnjom kapijom, a na njemu se delimicno nalazi i Kavalir. U okviru ovog bastiona je narocito znacajan Rezervni vojni bunar na povrsini. Kao i ostali bastioni, gradjen je krajem XVII i pocetkom XVIII veka (od 1693. do 1728. godine). Bastion je okrenut prema Podgradju i samo o
a topovske otvore za unakrsnu vatru kao poslednju odbranu gornjeg dela Tvrdjave.
eka.

home

SANCEVI - THE TRENCHES
Celom Tvrdjavom dominiraju duboki sancevi ispod kojih su se najcesce nalazila minska polja. U proseku su dugi do 50, siroki 15, a duboki po 3 metra (te odrednice su relativne, pogotovo ako jednu stranu odredjuje visina bastiona koja doseze i preko 15 metara). U tim prostorima su vrsene vojne vezbe, redje manervi. Vremenski poticu sve od gradnje Tvrdjave. Teren je potpuno prazan, obrastao travom; ponegde ima i samoniklog drvenastog bilja, bez dubljeg korena.

home

PODZEMNE VOJNE GALERIJE - MILITARY TUNNELS
Najveca atrakcija Petrovaradinske tvrdjave nesumnjivo su "Podzemne vojne galerije". Ovaj komunikativni sistem na 4 sprata zidan je stepenasto, u duzini od 16 kilometara. To je splet saobracajnih i borbenih linija sa puskarnicama i svetlarnicima. Zatim slede magazini, barikade, raskrsnice "varalice", sobe za obuku (uz poneki kamin) i dupli prolaz. Karakteristicni su ventilacioni i orijentacioni sistem sa vertikalnim silazima, koji su ponegde imali karakter privremenog lifta. Galerije su gradjene od 1765. do 1776. godine. Definitivno su zavrsene 1783. godine, kada Tvrdjava dobija drugi po velicini minski sistem u svetu, posle Antverpena.

Na svojih 112 hektara, ova vojna fortifikacija je vazila za neosvojivu i zato je poredjena s Gibraltarom. Zidalo se vrucim krecom, peskom i ciglom; u dubini je zato suvo kao barut i cvrsto kao stena. Stalna temperatura je 12 C iznad nule.

home

REZERVNI BUNAR - THE RESERVE WATER WELL
To je najinteresantniji objekat na Tvrdjavi; nalazi se u Bastionu svetog Inocentija, a spada medju primarne gradjevine "Festunga", kako su novosadjani nazivali Varadin. Manji je, ali i pristupacniji od beogradskog na Kelemegdanu. Poneko ga naziva "rimskim", ili "srednjevekovnim", mada je to austrijska tvorevina iz prve polovine XVIII veka (gradnja je pocela oko 1720. godine).

Veoma je interesantan zbog unutrasnje arhitekture: nalazi se ispod kruzne prostorije sa kupolastim svodom i ona stubovima i likovima ovom objektu daje orijentalni izgled. Dubok je 60, precnik mu je 4 metra, a do dna se stize kroz jedan mali otvor, spiralnim stepenicama.Voda je vadjena pomocu vretena i odnosena kroz 4 pomocna hodnika. Lucni i uspravni ventilatori su ugradjeni da se voda ne oseca zbog podzemnih gasova koji izbijaju iz zemlje.

home

JEDNOSTAVNA KASARNA - SIMPLE ARMY BARACS
Zgrada je podignuta 1718. godine, pa su tako polovinom XVIII veka objek sa ulazne strane i nad njima spolja improvizovani lukovi. Ima 5 zidnih fenjera. Sluzila je u razne svrhe. Danas je u njoj Gradski istorijski arhiv, dok je prethodno tu neko vreme bila smestena Biblioteka Pravnog fakulteta. Za vreme Drugog svetskog rata, septembra 1944. godine, kasarna je ostecena bombardovanjem i zato je danas deset metara kraca. Rusevine tog dela se jos naziru iz zemlje.
ti gornjeg dela Tvrdjave dobili svoj i danas autentican izgled. Karakterisu je dugi hodnici duz fasade, prozori

home

KAPIJA LUDVIGA BADENSKOG - THE GATES OF LUDWIG OF BADEN
Prvi kroz koji se prolazi - najistureniji je objekat od podnozja Podgradja i nosi ime svetog Luja, odnosno markgrafa i vojskovodje Ludviga Badenskog (1655-1707), koji je 1691. konacno isterao Turke iz Petrovaradina. Gradio ga je inzenjerijski pukovnik Matija Kajzersfeld od 1693. do 1728.

Kroz bastion prolazi stepeniste za Gornju Tvrdjavu. Na ulazu je manja kapija u klasicistickom stilu. Ona je unekoliko umanjena verzija poznate "Dvorske kapije" ispod "Kavalira".

Bastioni su prvobitno nosili imena svetaca, a ovi su kasnije poistoveceni sa imenjacima, vezanim za gradnju Tvrdjave, pa se tako i ovaj objekat zove - Ludvigova kapija.

home

STEPENISTE TVRDJAVE - STAIRWAYS TO THE FORTRESS
Vijugave kamene stepenice, koje su ranije bile drvene, vode od samostana Svetog Jurja do "Drugog Ludvigovog bastiona", cija se izlazna kapija nalazila ispred glavne Vojne prijavnice.

Drveni basamaci su bili od hrastovih balvana, ali su od 1753. do 1776. zamenjeni otpornijim materijalom (tunelski deo je delimicno bio od cigle). Prethodno je stepeniste bilo pokriveno drvenim krovom, ali se staza izlizala od vojnickih cokula i konjskih kopita. Ipak, glavni razlog uklanjanja mracne krovne konstrukcije bio je svetlosni efekat dobijen skidanjem crvotocnih greda i rogova.

Prolaz kroz oba Ludvigova bastiona bio je dug 142 metra, a sirok 3,5 metara, sa 214 stepenica, dve kapije i dva zasvodjena tunela. Ova pomalo vijugava trasa imala je 14 dvometarskih odmaralista za predah do vrha.

home

LEOPOLDOV BARUTNI MAGAZIN- GUNNERY OF SZAR LEOPOLD I
U podnozju Bastiona svetog Leopolda (kasnije cara Leopolda I) nalazi se magazin za municiju. Zidan je 1710. godine. Ova skrivena zgrada u prizemlju (krov joj viri iz dubine) zasticena je sa obe strane sa po 6 potpornih stubova koji joj daju pomalo gotski izgled.

Unutrasnji deo zgrade nema klasicnu tavanicu, pa zato deluje kao pecina. Duga je 22, a siroka 10 metara (sa uzidanim strazarskim mestima ispred fasade u rovu). Na metalnim tavanskim vratima je (veoma glomazna) najstarija brava na Tvrdjavi.

Danas je to depo Gradskog istorijskog arhiva Novog Sada.

home